Priča
Lipa je počela kao pult sa dva stola i starim crvenim mlinom za kafu. Danas ovde ima mesta za trideset ljudi, ali jutra su ostala ista: prvo miris hleba, pa prvi gosti sa kišobranima.
Kupujemo od poljoprivrednika iz doline, kolače pečemo sami, a kafu pržimo kod prijatelja dve ulice dalje.
„Dolazim zbog kafe, ostajem zbog ljudi.“Gost, svako jutro u 7.15
